Analgetici ublažavaju razne vrste bola, ali nisu univerzalno rešenje.
U uvodu se jasno objašnjava da nepravilna upotreba može ugroziti zdravlje pacijenta. Stručnjaci iz Srbije, dr Katarina Vagić i mag. farm. spec. Kristina Kovačević, upozoravaju da je samoinicijativna i svakodnevna upotreba česta i rizična.
Više od pet miliona recepata za lek protiv bolova se izdaje dnevno u svetu. OTC lekovi pomažu kod blagih i umerenih bolova, ali trajanje i doziranje moraju biti ograničeni na 3–5 dana bez saveta stručnjaka.
Paracetamol je bezbedniji za želudac, ali predoziranje i alkohol opterećuju jetru. NSAIL imaju antiinflamatorno dejstvo, ali nose rizik za želudac i srce.
Ovaj vodič vodi čitaoca kroz najčešće greške, pravilni izbor leka, doziranje, probleme sa interakcijama i trenutak kada treba potražiti medicinski savet.
Ključne tačke
- Analgetici pomažu, ali nisu rešenje za svaku vrstu bola.
- Procena stanja pre izbora leka je neophodna.
- OTC lekove ne koristiti duže od 3–5 dana bez konsultacije.
- Paracetamol je bolji za želudac; alkohol povećava rizik za jetru.
- NSAIL mogu zahtevati zaštitu želuca i procenu srčanog rizika.
- Izbegavati kombinovanje preparata bez provere sastava.
- Posebna opreznost kod hroničnih pacijenata i naročito onih na više lekova.
Zašto ljudi u Srbiji često pogreše sa lekovima protiv bolova
Mnogi u Srbiji posežu za tabletom pre nego što razmisle o uzroku bola. U praksi, pacijent često koriste analgetici preventivno ili svakodnevno, bez konsultacije sa lekarom.
Stručnjaci upozoravaju da su OTC lekovi namenjeni za blagi do umeren bol i ne bi trebalo da traju duže od 3–5 dana bez saveta. Prof. dr Nataša Milenović ilustrativno opisuje naviku kao „soljenje supe” — rutina koja lako postane štetna.
Preporuke poznanika često dovode do pogrešnog izbora, jer taj lek ne odgovara nužno vrstu ili uzroku simptoma. Nedostatak saveta zanemaruje komorbiditete i rizik od interakcija između postojećih terapija.
- Samolečenje maskira ozbiljnije probleme i povećava nuspojave.
- Nečitano uputstvo dovodi do prekoračenja trajanja i doza.
- Edukacija iz oblasti fizikalne medicine rehabilitacije pomaže da se bol razume i leči ciljano.
Najčešće greške pri upotrebi analgetika i kako ih ispraviti
Mnoge greške pri uzimanju lekova protiv bolova nastaju iz navike, a ne iz neznanja. Potrebno je prepoznati te greške kako bi se smanjio rizik i sačuvalo zdravlje.
Samoinicijativno i svakodnevno uzimanje
Samostalno, dugotrajno korišćenje analgetika potiskuje simptome, ali ne uklanja uzrok bola. OTC ovi lekovi su namenjeni 3–5 dana bez saveta stručnjaka.
Kombinovanje preparata sa istom supstancom
Cesto koristeći više proizvoda može doći do nenamernog dupliranja aktivnih sastojaka. Skriveni analgetici nalaze se i u praškovima za prehladu, pa je važno čitati deklaraciju.
Prekoračenje maksimalnih dnevnih doza
Prekoračenje dozama, naročito paracetamol, predstavlja ozbiljan rizik za jetru. NSAIL u visokim dozama bez zaštite mogu oštetiti želudac.
Preporuke poznanika umesto stručnog saveta
„Taj lek mi je pomogao“ nije univerzalno pravilo. Lekovi koji deluju kod jedne osobe ne moraju biti bezbedni kod druge.
Ignorisanje neželjenih dejstava i interakcija
- Proveriti sve sastojke i pratiti totalnu dnevnu količinu.
- Voditi evidenciju o uzetim dozama i vremenu poslednje doze.
- Tražiti savet farmaceuta ili lekara ako bolovi koji traju prelaze 3–5 dana.
Ključ: pratiti uputstvo, proveriti sastav i ne kombinovati lekove bez kontrole kako bi se smanjio rizik i neželjena dejstva.
Kako izabrati pravi lek protiv bolova prema vrsti i jačini bola
Pravilna procena počinje od trajanja i prirode simptoma. Utvrđuje se da li je bol akutni, subakutni ili hronični, jer to menja cilj terapije i očekivanje odgovora.
Akutni, subakutni i hronični tok
Akutni bol često zahteva brzu kontrolu. Neopioidni ili, po potrebi, opioidni analgetik se biraju prema skali jačine.
Subakutni bol zahteva ponovnu procenu i ograničavanje trajanja terapije.
Hronični bol zahteva multimodalni pristup: lekovi su deo plana, uz fizikalnu terapiju i psihološku podršku.
Upalni naspram neuropatskog bola
Upalni bol najbolje reaguje na NSAIL zbog antiinflamatornog dejstva.
Neuropatski bol često zahteva antidepresive ili antiepileptike, u dogovoru sa lekarom.
Procena jačine i minimalna efikasna doza
Skala 0-10 pomaže lekaru i pacijentu da objektivizuju intenzitet i odrede početnu dozu.
Primeniti najmanju efikasnu dozu u najkraćem mogućem periodu i voditi dnevnik bola za optimizaciju terapije.
| Tip bola | Preporučeni lekovi | Napomena | Skala 0-10 |
|---|---|---|---|
| Akutni mehanički | Paracetamol, NSAIL | Ograničiti na nekoliko dana | 1–6 |
| Upalni | NSAIL | Procena GI i CV rizika | 3–8 |
| Neuropatski | Antidepresivi, antiepileptici | Specijalistički nadzor | 4–10 |
| Hronični složeni | Multimodalna terapija (lekovi + rehab) | Individualizovan plan | Varira |
Bezbedne doze i trajanje: koliko dugo i kako uzimati analgetike
Bezbedna upotreba lekova počinje razumevanjem koliko dugo ih smete uzimati. OTC preparati kao paracetamol, ibuprofen, naproksen i acetilsalicilna kiselina služe za kratkotrajno ublažavanje bola i povišene temperature.
Paracetamol, NSAIL i kratkotrajni okvir
Samostalna primena treba da bude ograničena na 3–5 dana bez konsultacije. Paracetamol je često prvi izbor zbog bolje tolerancije želuca.
NSAIL (ibuprofen, naproksen, ASA) bolje deluju kod upalnog bola, ali mogu zahtevati zaštitu želuca kod osoba sa rizicima.
Kodein — kada je ograničenje važno
Kombinacije sa kodeinom daju brzo olakšanje kod jakog akutnog bola. Takvu terapiju ne treba nastaviti više od 3 dana bez saveta lekara.
- Pravila: poštovati uputstvo proizvođača i maksimalne dnevne dozama.
- Proveriti da ista supstanca nije u drugim proizvodima kako bi se izbeglo dupliranje.
- Voditi evidenciju o vremenu i količini tableta dok trajno samolečite bolove.
| Lek | Tip | Maks trajanje samoterapije | Napomena |
|---|---|---|---|
| Paracetamol | Antipiretik/analgetik | 3–5 dana | Bezbedniji za želuca; paziti na jetru i alkohol |
| Ibuprofen | NSAIL | 3–5 dana | Bolji pri upali; mogući GI rizik |
| Naproksen | NSAIL | 3–5 dana | Duže dejstvo; procena kardiovaskularnog rizika |
| ASA + kodein | Kombinacija | Najviše 3 dana | Samo kratkotrajno olakšanje uz nadzor |
Interakcije i rizične grupe: kada analgetik može više da škodi nego da koristi
Neki lekovi za bol mogu pogoršati postojeće zdravstveno stanje ako se ne odaberu pažljivo. Pacijent treba da zna koja stanja nose veći rizik i kako smanjiti štetu.
Gastrointestinalni rizik i zaštita želuca uz NSAIL
NSAIL su efikasni, ali povećavaju mogućnost oštećenja i krvarenja iz želuca. Kod osoba sa istorijom ulkusa, savetuje se uzimanje leka uz hranu i razmatranje gastroprotekcije.
Kardiovaskularni i bubrežni rizici pri dugotrajnoj upotrebi NSAIL
Dugotrajna primena može pogoršati bolesti srca i bubrežnu funkciju. Lekovi moraju biti prilagođeni osobama sa hipertenzijom ili bubrežnom insuficijencijom.
Jetra i paracetamol: oprez pri prekoračenju doza i alkohol
Paracetamol je manje štetan za GI trakt, ali pri prekoračenju doza ili u kombinaciji sa alkoholom može ozbiljno opteretiti jetru. Ne prelaziti preporučenu dnevnu količinu.
Antikoagulantna terapija i giht: posebne opasnosti i zabrane
Antikoagulansi mogu imati opasne interakcije sa nekim lekovima protiv bola. Kod gihta, izbor leka i ishrana su ključni; pivo i druge navike mogu pogoršati stanje.
- Obavestiti lekara o svim stanjima i lekovima koji se uzimaju.
- Proveriti recepte i OTC proizvode da se izbegne nepotrebna politerapija.
- Ako se pojavi novo ili pogoršano problema tokom terapije, reevaluacija je neophodna.
Opioidni analgetici: kada su opravdani i kako smanjiti rizik od zavisnosti
Primena opioida zahteva jasnu indikaciju, plan lečenja i praćenje zbog ozbiljnih rizika. Ovi lekovi, kao morfin ili tramadol, služe isključivo za izrazito jak bol — na primer nakon teških povreda ili operacije.
Indikacije i nadzor
Opioidi su indicirani kod jakog akutnog bola uz jasno definisano trajanje i plan praćenja. Recepti su kratki, a kontrole česte.
Neželjena dejstva i tolerancija
Uobičajena neželjena dejstva uključuju mučninu, zatvor i pospanost. Najteže je rizik od depresije disanja.
Tolerancija znači da vremenom mogu biti potrebne veće doze za isto dejstvo, što povećava rizik od zavisnosti.
Pravila bezbedne primene
- Koristiti najnižu delotvornu dozu i proceniti odnos koristi i rizika pre lečenja.
- Ugovor o terapiji, kratki recepti i redovne kontrole su obavezni.
- Plan za bezbedno ukidanje sprečava simptome odvikavanja.
- Za hronični bol se preferira multimodalna terapija koja kombinuje lekove sa nefarmakološkim pristupima.
Alternativne i dopunske strategije: više od samog „leka protiv bolova”
Dopunske strategije pomažu da se terapija proširi izvan same tablete. One ciljaju lokalne uzroke i funkciju, pa smanjuju potrebu za dugotrajnim lekovima.
Topikalni gelovi i lokalna terapija
Topikalni gelovi sa analgetike i antiinflamatornim sastojcima deluju direktno na mesto bola.
Ovo smanjuje sistemski rizik i često je prva linija kod lokalizovanih stanja.
Fizikalna medicina i medicine rehabilitacije
Programi fizikalne medicine obuhvataju vežbe, manualne tehnike i edukaciju.
Masaža, rehabilitacione vežbe i akupunktura pomažu povratku funkcije i smanjenju hroničnog bola.
„Topikalni preparati mogu smanjiti potrebu za sistemskim lekovima i nuspojave.“
Stil života: ishrana, antioksidansi i upravljanje stresom
Anti-inflamatorna ishrana i dodatni antioksidansi podržavaju dugoročno zdravlje.
Upravljanje stresom i bolja higijena sna poboljšavaju percepciju bola i adherenciju na plan lečenja.
- Prednost: ovi lekovi u topikalnim oblicima kao što su gelovi i kreme ciljaju lokalne tegobe.
- Akupunktura treba da izvodi obučen stručnjak.
- Cilj je smanjiti doze sistemskih preparata i umanjiti rizik neželjenih reakcija.
| Pristup | Korist | Preporuka |
|---|---|---|
| Topikalni gelovi | Smanjuju sistemsku izloženost | Prva linija za lokalizovani bol |
| Fizikalna medicina | Poboljšava funkciju i smanjuje bol | Uvesti kao deo rehabilitacionog plana |
| Stil života | Smanjuje upalu i poboljšava opšte zdravlje | Anti-inflamatorna ishrana i san |
analgetici
Razumevanje osnovnih grupa lekova olakšava bezbedan izbor terapije za bolove.
Neopioidni i opioidni: osnovne grupe i razlike u dejstvu
Postoje dve glavne grupe: neopioidni lekovi koji se često dobijaju bez recepta i opioidni analgetici koji su na recept.
Neopioidni primeri su paracetamol, ibuprofen, naproksen i ASA. Neki imaju antiinflamatorno dejstvo (NSAIL) i najčešće su prva linija za blage i umerene tegobe.
Opioidi (npr. morfin, tramadol) deluju snažno na centralni nervni sistem. Oni efikasno brišu jak bol, ali nose rizik od tolerancije i zavisnosti, pa se koriste selektivno.
Zašto „svaki pacijent ima svoj analgetik” i važnost individualizacije
Izbor leka zavisi od vrste bola, trajanja i komorbiditeta pacijenta. Prethodno iskustvo i tolerancija utiču na odgovor terapije.
- Prilagođavanje: terapija se bira prema ciljevima funkcionalnog oporavka.
- Ovi lekovi se kombinuju promišljeno kako bi se postigao bolji efekat bez preklapanja rizika.
- Opioidi se razmatraju tek kada nefarmakološke mere i neopioidni pristupi ne daju adekvatan efekat.
Kada obavezno potražiti savet lekara ili farmaceuta
Trajanje bola i učestalost pogoršanja ukazuju kada treba prekinuti samostalno lečenje i potražiti stručnu procenu.
Bol duži od 3–5 dana, često ponavljanje i sumnja na ozbiljno stanje
Ako se bol ne smanji u roku od 3–5 dana ili se često ponavlja, neophodno je obratiti se lekaru. Takav obrazac sugeriše da je potrebno dodatno lečenje i dijagnostika.
Sumnja na ozbiljno stanje — neurološki ispadi, visoka temperatura, povraćanje ili krv u stolici — zahtevaju hitan pregled i prekid samoterapije.
„Ne ignorišite promene u obrascu bola; pravovremena procena sprečava komplikacije.“
Istovremene hronične bolesti i višestruka terapija
Pacijenti sa hroničnim bolestima i onih na više lekova moraju proveriti kompatibilnost pre uvođenja novog leka protiv bolova.
- Ako bolovi koji se ponavljaju ne reaguju na OTC tretman, lekar procenjuje stanje i menja terapiju.
- Farmaceut može brzo savetovati o OTC opcijama i mogućim interakcijama sa postojećim lekovima.
- Opioida i kombinacije sa kodeinom se daju samo uz recept i stalan nadzor.
- Dokumentovanje odgovora na lečenje pomaže u odluci o upućivanju specijalisti.
| Situacija | Preporučena radnja | Prioritet |
|---|---|---|
| Bol > 3–5 dana | Obratiti se lekaru radi dijagnostike | Visok |
| Česta recidiviranja bolova | Dublje lečenje i promena terapije | Srednji do visok |
| Hronične bolesti / politerapija | Provera interakcija kod farmaceuta/lekara | Visok |
Закључак
Закључак
Pravi pristup kombinuje kraće, ciljane doze и савет стручњака када болова не попусти.
Bezbedna upotreba lekova против болова подразumeva најмању ефективну дозу и ограничено трајање. OTC терапија не сме да прелази 3–5 дана, а комбинације са кодеином највише 3 дана без консултације.
Paracetamol је користан кад је потребна заштита желуца, али прекорачење може бити опасно за јетру. NSAIL дају антиинфламаторно dejstvo, као што клиничари напомињу, али носе GI, кардиоваскуларне и бубрежне ризике.
Opioidi и opioidni analgetici се користе само за теже случајеве уз надзор. Individualizacija терапије и савет лекара или фармацеута остају кључ за здравље пацијента.
FAQ
Koje su najčešće greške pri upotrebi analgetika i kako ih izbeći?
Najčešće greške uključuju samoinicijativno i svakodnevno uzimanje bez konsultacije lekara, kombinovanje više preparata sa istom supstancom (npr. paracetamol u sirupu i u prašku), prekoračenje maksimalnih dnevnih doza i produženo uzimanje. Da bi se izbegle greške, pacijent treba da prati uputstvo na pakovanju, proveri sastav lekova, konsultuje farmaceuta ili lekara pre kombinovanja preparata i poštuje preporučeno trajanje terapije.
Zašto ljudi u Srbiji često pogreše sa lekovima protiv bolova?
Razlozi su dostupnost lekova bez recepta, preporuke poznanika umesto stručnog saveta, nedovoljna edukacija o interakcijama i dozama, te navika dugotrajnog korišćenja za hronične tegobe bez dijagnostike. Takođe, skriveni analgetici u kombinovanim preparatima dovode do nenamernog prekoračenja doza.
Šta podrazumeva samoinicijativno uzimanje „na svoju ruku” i zašto je rizično?
To znači uzimanje lekova redovno ili u većim količinama bez konsultacije sa lekarom. Rizici su pogoršanje osnovne bolesti, skrivene interakcije sa drugim terapijama, oštećenje jetre ili bubrega i odlaganje pravilne dijagnostike i lečenja.
Kako prepoznati kombinovanje više preparata sa istom supstancom?
Potrebno je čitati deklaracije i aktive sastojke na svim paketima. Paracetamol, ibuprofen ili kodein često se nalaze u više kombinovanih preparata. Ako se isti aktivni sastojak nalazi u dva leka koja se uzimaju istovremeno, treba prestati sa jednom formulom ili konsultovati farmaceuta.
Koje su posledice prekoračenja maksimalnih dnevnih doza i produženog uzimanja?
Prekoračenje paracetamola može izazvati akutno oštećenje jetre; dugotrajna upotreba NSAIL (ibuprofen, naproksen, ASA) povećava rizik od gastrointestinalnih krvarenja, kardiovaskularnih i bubrežnih komplikacija. Produženo uzimanje bez nadzora može dovesti do toksičnosti i zavisnosti kod preparata koji sadrže opijate.
Zašto je "preporuka poznanika" loša zamena za savet lekara ili farmaceuta?
Svaki pacijent ima jedinstvene faktore: druge lekove, hronične bolesti, alergije i specifičnu prirodu bola. Preporuka poznanika može zanemariti te rizike i dovesti do neadekvatne ili opasne terapije. Stručni savet omogućava bezbedno i ciljano lečenje.
Koja neželjena dejstva treba odmah prijaviti lekaru?
Krvarenje iz želuca, crna stolica, jaka mučnina, žutica, bol u stomaku, otežano disanje, otok lica ili teškoće u mokrenju zahtevaju hitnu procenu. Takođe, pojavu simptoma tolerancije ili zavisnosti kod opioida treba prijaviti lekaru.
Kako izabrati lek protiv bolova prema vrsti i jačini bola?
Za blagi bol često je dovoljan paracetamol ili slab NSAIL. U akutnim povredama i upalama NSAIL (ibuprofen, naproksen) mogu biti efikasniji. Za neuropatski bol indicirani su antidepresivi ili antiepileptici. Procena jačine bola na skali 0–10 pomaže u izboru minimalno efikasne doze.
Kada su NSAIL bolji izbor od lekova za nervni bol?
NSAIL su efikasni kod bolova sa upalnim komponentama — npr. artritis, uganuća, tenzije mišića. Kod neuropatskog bola, kao što su išijas ili dijabetička neuropatija, bolje deluju lekovi koji ciljaju nervni prenos: amitriptilin, duloksetin ili pregabalin, po preporuci specijaliste.
Kako proceniti jačinu bola i odrediti minimalno efikasnu dozu?
Koristi se skala 0–10: 0 bez bola, 1–3 blagi bol, 4–6 umeren, 7–10 jak bol. Počinje se sa najmanjom efektivnom dozom preporučenom za tu kategoriju. Ako bol ne popusti, konsultuje se lekar radi prilagođavanja terapije ili dodatnih mera.
Koje su bezbedne doze za paracetamol, ibuprofen, naproksen i ASA za kratkotrajnu upotrebu?
Preporuke obično glase: paracetamol do 3–4 g dnevno za odrasle (zavisno od stanja jetre), ibuprofen 1.200–1.800 mg dnevno za bezreceptnu upotrebu, naproksen 500–1.000 mg dnevno, ASA za bol ređe koristi. Uvek pratiti uputstvo proizvođača i konsultovati lekara kod sumnje.
Koja su ograničenja kod kombinacija sa kodeinom?
Kombinacije paracetamol+kodein zahtevaju oprez zbog rizika od zavisnosti i sedacije. Bez saveta lekara ne bi trebalo koristiti duže od 3 dana kod jakih bolova. Takođe postoji rizik od respiratorne depresije kod predoziranja ili kombinacije sa drugim sedativima.
Koje grupe pacijenata su rizične pri upotrebi analgetika?
Rizične grupe uključuju starije osobe, pacijente sa hroničnim bubrežnim ili jetrenim bolestima, kardiovaskularnim stanjima, osobe na antikoagulantima, te one sa istorijom čira na želucu. Takvi pacijenti trebaju medicinski nadzor prilikom upotrebe NSAIL i drugih analgetika.
Kako zaštititi želudac pri uzimanju NSAIL?
Za pacijente sa rizikom od gastrointestinalnih komplikacija preporučuje se najniža efikasna doza NSAIL na što kraći period, istovremena primena zaštitne terapije poput inhibitora protonske pumpe (omeprazol) i redovni monitoring simptoma krvarenja.
Koji su kardio‑ i bubrežni rizici dugotrajne primene NSAIL?
Dugotrajna upotreba NSAIL povezana je sa povećanim rizikom od infarkta, moždanog udara i pogoršanja bubrežne funkcije. Kod pacijenata sa srčanim ili bubrežnim bolestima potrebno je razmotriti alternative i konsultovati kardiologa ili nefrologa.
Zašto treba biti oprezan sa paracetamolom i alkoholom?
Paracetamol u višim dozama u kombinaciji sa alkoholom značajno povećava rizik od oštećenja jetre. Pacijentima se savetuje izbegavanje alkohola tokom terapije i poštovanje maksimalnih dnevnih doza.
Koje posebne opasnosti postoje kod pacijenata na antikoagulantnoj terapiji ili sa gihtom?
NSAIL mogu pojačati rizik od krvarenja kod osoba na antikoagulantima i pogoršati giht usled dejstva na bubrežnu funkciju i metabolizam urata. Takvi pacijenti moraju konsultovati lekara pre započinjanja NSAIL terapije.
Kada su opioidni analgetici opravdani?
Opioidi su opravdani kod veoma jakog akutnog bola (npr. posle ozbiljne traume ili operacije) i pod strogošću nadzora lekara. Treba koristiti najnižu efikasnu dozu i ograničeno vreme, uz plan za prestanak i praćenje neželjenih dejstava.
Koja neželjena dejstva opioida i kako smanjiti rizik od zavisnosti?
Najčešća neželjena dejstva su zatvor, mučnina, sedacija i respiratorna depresija. Rizik od zavisnosti smanjuje se kratkom terapijom, kontrolom doza, praćenjem pacijenta i edukacijom o rizicima. Multimodalni pristup hroničnom bolu smanjuje potrebu za opioidima.
Zašto opioidi nisu rešenje za hronični bol bez multimodalnog pristupa?
Hronični bol zahteva kombinaciju terapija: fizioterapiju, psihološku podršku, lokalne tretmane i promene u načinu života. Opioidi samo ublažavaju simptome i nose značajne rizike tolerancije, zavisnosti i neželjenih dejstava.
Koje alternativne strategije mogu dopuniti terapiju protiv bolova?
Topikalni gelovi i lokalna terapija smanjuju sistemski rizik. Fizikalna medicina i rehabilitacija (masaža, ciljane vežbe, akupunktura) pomažu smanjenju bola. Stil života sa antiinflamatornom ishranom, antioksidansima i upravljanjem stresom doprinosi dugoročnoj kontroli bola.
Koje su osnovne grupe analgetika i njihove razlike u dejstvu?
Postoje neopioidni analgetici (paracetamol, NSAIL) koji deluju protiv bola i upale, i opioidni analgetici koji deluju na centrale receptore za bol. Neopioidi su prikladniji za blage i upalne bolove, dok opioidi koriste se kod jakih, akutnih bolova pod nadzorom.
Zašto je važna individualizacija terapije — „svaki pacijent ima svoj analgetik”?
Individualizacija uzima u obzir uzrok bola, komorbiditete, druge lekove i pacijentove preferencije. Personalizovani pristup smanjuje rizike i poboljšava efikasnost terapije.
Kada obavezno potražiti savet lekara ili farmaceuta?
Treba potražiti savet ako bol traje duže od 3–5 dana, često se ponavlja, pogoršava ili postoji sumnja na ozbiljno stanje. Takođe, konsultacija je potrebna kod istovremenih hroničnih bolesti, višestruke terapije ili pojave neželjenih dejstava.
Koji simptomi ukazuju da je bol znak ozbiljnijeg stanja i zahteva hitan pregled?
Hitno obratiti pažnju na bol praćen povišenom temperaturom, gubitkom funkcije, neurološkim simptomima (slabost, utrnulost), jakim i iznenadnim pogoršanjem ili simptomima krvarenja. U tim slučajevima odmah se javiti lekaru.